vaCHilice – čili vanilice

Izgled ume da zavara – ne sudite unapred! 

Oduvek sam se više radovala običnim, ali na neki način custom-izovanim znacima pažnje, nego onim klasičnim, manje-više ustaljenim u navikama svih nas. Ne zameram ja ništa klasici, naprotiv, i sama je koristim prema spoljašnjem svetu kad nemam bolju ideju, ali ne osećam potrebu da u krugu svojih najbližih razmenjujem takve pažnje.

Mužu sam zabranila da mi kupuje poklone, bilo za rođendan, godišnjicu ili dan zaljubljenih. I poštuje on to, osim kad ponekad prekrši, jer je video na sniženju Guinness pivo, pa mi uzeo 4-pack i u sredinu zadenuo cvetak 🙂 Evo i sad mi nešto zaigra u stomaku kad se toga setim, takvi se pokloni, iako nisu „trajni“ pamte duže i jače od klasičnih!

Imam prijatelja koji je minimum dvaput godišnje u problemu, kad ženi treba da kupi nešto za rođendan ili drugi bitan datum jer, citiram, „šta uzeti nekom ko ima sve“? Naravno da niko nema sve, nego on razmišlja o poklonima na klasičan način, pa su opcije parfema, nakita, malih tehničkih uređaja, donjeg veša, fensi vina ili večera već „potrošene“, pa sad ne zna šta novo da smisli.

– Pokloni joj kolače i cveće! – kažem mu ja.
– Ma neee, to mi je kao da sam krenuo kod tašte u goste – kaže on.
– Nisam ti dovršila, ne mislim na klasičnu bombonjeru i buket iz cvećare, nego ti da joj spremiš nešto – jestivo cveće i domaće kolačiće, a to sve da bude SLANO!
– Aaaa??!
– Pa da! Spremiš recimo vanilice, ali slane i ljutkaste, dodaš buketić ružica od suvog vrata, na stabljikama od mladog luka, uz to otvoriš dve flašice nekog finog craft piva i pripremiš njen omiljen film!

Mmmmislim da me nije baš ozbiljno shvatio, ali svakako se nasmejao i rekao da će razmotriti 🙂

A ja sam se totalno uživela u ideju i pretočila je u delo, pa – možda nekom od vas posluži! 🙂

Imam samo jednu važnu napomenu – uz ove slane pripremite, ali nemojte odmah iznositi, i klasične, slatke vanilice – da bi mogućnost momenta razočarenja „lepo ti je ovo, ali baš mi se jedu prave vanilice…“ dočekali spremni i u potpunosti je oduševili.

A i zato što desert ide na kraju 🙂

vaCHilice – čili vanilice

Sastojci:

za testo

  • 250 g oštrog brašna
  • 150 g masti
  • 100 g sitno rendanog kačkavalja
  • 70 g kisele pavlake (2 kašike)
  • 1 ravna kašičica soli
  • 1/2 kašičice praška za pecivo

za „džem“

Postupak:

1. Prvo pripremiti „džem“ 🙂 U šerpici ugrejati do ključanja 200 ml Chilito slatko ljutog sosa, dodati kukuruzni skrob prethodno razmućen sa dve kašike vode, i kuvati kratko, dok smesa ne postane poput gušćeg pudinga. Ostaviti da se ohladi.

2. U posudi za mešenje varjačom promutiti mast, rendani kačkavalj i kislelu pavlaku. Dodati brašno, so i prašak za pecivo, promešati dobro da se dobije kompakno testo. Prebaciti u kesu za zamrzivač, rastanjiti po kesi da se dobije početni pravougaoni oblik i ostaviti u frižderu neko vreme.

3. Rashlađeno testo razvaljati na debljinu od pola centimetra, na radnoj površini koja je prethodno dobro posuta brašnom. Vaditi manje krugove i ređati na pleh. Krekerčice peći oko 10-12 minuta na 180°C ili dok ne dobiju blago rumenu boju. Biće potrebno peći iz bar dve ture.

4. Ohlađene krekerčice spajati dva po dva uz pomoć manje količine prethodno pripremljenog „džema“. Od ove mere ja sam dobila oko 150 krekerčića prečnika 3 cm, tj. oko 75 vaČilica.

Napomene:
– Ako ipak ne želite da zbunjujete ikoga, poslužite ove krekerčiće bez spajanja u „vanilice“, uz umakalice po želji. Npr. 200 g krem sira i 100 g opako ljutog Chilito sosa koji proizvodi kompanija Gurman, daju veoma fini urnebes-dip. Krekeri su sami po sebi veoma ukusni i predivno prhki, prava zaraza…

– Ako se ipak odlučite za oblik vanilica, predlažem da spremite i klasične, slatke, da ne ostanu razočarani svi oni koji su naštelovali nepce za slatkiš. Imam ja odličan recept za vanilice, da ne lutate 🙂

 

Izvor: http://www.proverenirecepti.com