Izgled ume da zavara – ne sudite unapred!
Oduvek sam se više radovala običnim, ali na neki način custom-izovanim znacima pažnje, nego onim klasičnim, manje-više ustaljenim u navikama svih nas. Ne zameram ja ništa klasici, naprotiv, i sama je koristim prema spoljašnjem svetu kad nemam bolju ideju, ali ne osećam potrebu da u krugu svojih najbližih razmenjujem takve pažnje.
Mužu sam zabranila da mi kupuje poklone, bilo za rođendan, godišnjicu ili dan zaljubljenih. I poštuje on to, osim kad ponekad prekrši, jer je video na sniženju Guinness pivo, pa mi uzeo 4-pack i u sredinu zadenuo cvetak 🙂 Evo i sad mi nešto zaigra u stomaku kad se toga setim, takvi se pokloni, iako nisu „trajni“ pamte duže i jače od klasičnih!
Imam prijatelja koji je minimum dvaput godišnje u problemu, kad ženi treba da kupi nešto za rođendan ili drugi bitan datum jer, citiram, „šta uzeti nekom ko ima sve“? Naravno da niko nema sve, nego on razmišlja o poklonima na klasičan način, pa su opcije parfema, nakita, malih tehničkih uređaja, donjeg veša, fensi vina ili večera već „potrošene“, pa sad ne zna šta novo da smisli.
– Pokloni joj kolače i cveće! – kažem mu ja.
– Ma neee, to mi je kao da sam krenuo kod tašte u goste – kaže on.
– Nisam ti dovršila, ne mislim na klasičnu bombonjeru i buket iz cvećare, nego ti da joj spremiš nešto – jestivo cveće i domaće kolačiće, a to sve da bude SLANO!
– Aaaa??!
– Pa da! Spremiš recimo vanilice, ali slane i ljutkaste, dodaš buketić ružica od suvog vrata, na stabljikama od mladog luka, uz to otvoriš dve flašice nekog finog craft piva i pripremiš njen omiljen film!
Mmmmislim da me nije baš ozbiljno shvatio, ali svakako se nasmejao i rekao da će razmotriti 🙂
A ja sam se totalno uživela u ideju i pretočila je u delo, pa – možda nekom od vas posluži! 🙂
Imam samo jednu važnu napomenu – uz ove slane pripremite, ali nemojte odmah iznositi, i klasične, slatke vanilice – da bi mogućnost momenta razočarenja „lepo ti je ovo, ali baš mi se jedu prave vanilice…“ dočekali spremni i u potpunosti je oduševili.
A i zato što desert ide na kraju 🙂
vaCHilice – čili vanilice
Sastojci:
za testo
- 250 g oštrog brašna
- 150 g masti
- 100 g sitno rendanog kačkavalja
- 70 g kisele pavlake 2 kašike
- 1 ravna kašičica soli
- 1/2 kašičice praška za pecivo
za „džem“
- 200 ml Chilito slatko-ljutog čili sosa
- 20 g kukuruznog skroba
Priprema:
-
Prvo pripremiti „džem“. U šerpici ugrejati do ključanja 200 ml Chilito slatko ljutog sosa, dodati kukuruzni skrob prethodno razmućen sa dve kašike vode, i kuvati kratko, dok smesa ne postane poput gušćeg pudinga. Ostaviti da se ohladi.
-
U posudi za mešenje varjačom promutiti mast, rendani kačkavalj i kislelu pavlaku. Dodati brašno, so i prašak za pecivo, promešati dobro da se dobije kompakno testo. Prebaciti u kesu za zamrzivač, rastanjiti po kesi da se dobije početni pravougaoni oblik i ostaviti u frižderu neko vreme.
-
Rashlađeno testo razvaljati na debljinu od pola centimetra, na radnoj površini koja je prethodno dobro posuta brašnom. Vaditi manje krugove i ređati na pleh. Krekerčice peći oko 10-12 minuta na 180°C ili dok ne dobiju blago rumenu boju. Biće potrebno peći iz bar dve ture.
-
Ohlađene krekerčice spajati dva po dva uz pomoć manje količine prethodno pripremljenog „džema“. Od ove mere ja sam dobila oko 150 krekerčića prečnika 3 cm, tj. oko 75 vaČilica.
Napomene:
– Ako ipak ne želite da zbunjujete ikoga, poslužite ove krekerčiće bez spajanja u „vanilice“, uz umakalice po želji. Npr. 200 g krem sira i 100 g opako ljutog Chilito sosa koji proizvodi kompanija Gurman, daju veoma fini urnebes-dip. Krekeri su sami po sebi veoma ukusni i predivno prhki, prava zaraza…
– Ako se ipak odlučite za oblik vanilica, predlažem da spremite i klasične, slatke, da ne ostanu razočarani svi oni koji su naštelovali nepce za slatkiš. Imam ja odličan recept za vanilice, da ne lutate 🙂