Neka hrana je jednostavno seksi. Na primer smokva… I jagode u čokoladi. Svakako špargla, polu-sirovi biftek i morski plodovi. Takođe, i neki začini su seksi – naročito vanila, menta, šafran i čili. Čili ne opisujem tako samo zato što od ljutine papričica zablistaju oči, disajni putevi postanu prohodniji, a usne i jezik osetljiviji. On je i naučno dokazano uzbudljiv sastojak jela.

Kapsaicin, ulje koje se nalazi u čili papričicama je krivac za korisne efekte koji se pripisuju ovom začinu. On deluje na iste receptore na jeziku i koži koji signaliziraju visoku temperaturu ili opekotinu, pa konzumacija ljute hrane šalje signal o bolu. Zato organizam luči endorfin koji treba da umanji bol, ali pošto se nismo opekli, već jedemo neko ukusno jelo – „nepotreban“ endorfin pruža samo osećaj zadovoljstva i prijatnosti.

Treba da znate i da se endorfin luči samo nakon teških fizičkih vežbi, velike sreće, jedenja čili papričica i nakon seksa.  Ako želite da se opustite s nekim – ljuta hrana je zagrevanje u punom smislu te reči 😉 Zato, kad sam već umela da napišem celu knjigu o hedonizmu i afrodijziacima, mogu da izdvojim par preporuka:

1. Za zavođenje, dobro je ići na namirnice koje su nutritivno bogate i maksimalno smanjiti količinu ugljenih hidrata. Proteini i ugljeni hidrati u kombinaciji mogu da deluju uspavajuće, to vam ne treba. Malo skroba i šećera su OK, ali ih tretirajte kao začin. Neka ne budu prilog ili veći deo glavnog jela, što bi značilo da krompir pire ili testenina otpadaju.
2. Dobro je makar kroz jelovnik obići egzotičnije destinacije: Tajland, Japan, Kipar, Liban… Ne morate da skuvate sve u odabranom fazonu, ali dodajte makar neki začin ili fazon.
3. Ja volim ljuto i to baš, baš. Jednom sam sebi napravila domaći sečuan sos, jela, plakala, jela, plakala, i nisam stala dok sve nisam smazala koliko mi je ono bilo predivno. Ipak, u životu ne bih napravila tako nešto za romantičnu večeru. Tada vam je potrebna je dobro dozirana ljutina. Ona koja štipka, pecka i stimuliše – ali vas ne tera da ronite suze u junaka 😀

Hot & egzotično za romantične trenutke

“Gurman” pored pasiranog paradajza, koji ću danas upotrebiti, ima novi Chilito sos i na njemu piše “opako ljut”. Odmah da vam kažem da već znam neke ljude koji bi se pošteno isplakali od njega – a meni je bio baš taman ljut.

Sos uz ovo jelo pravim od dva sastojka: Gurman pasirani paradajz & pomenuti Gurman Chilito opako ljut. Ovo znači da ćete, ako ne ludujete za ljutim – sami moći da dozirate ljutinu po sopstvenoj izdržljivoti i toleranciji.

Idealna ljutina je kada je dobro osetite ovaj ukus, ali vam ne remeti obrok. Ne skačete sa stola po pavlaku ili kikiriki puter da ugasite ljutinu – jer se to ne radi vodom! Nikako voda – samo masno leči kad se oljutite!

Što se samog jela tiče, e ono je posebna priča! Ahi Katsu tuna je japanska gastronomska divota koja nije preterano zdrava. OK što ima panko mrvice, posebnu vrstu japanski prezli, nije to puno skroba – ali se prži u dubokom ul

ju. Obično se servira uz dve vrste sosa: sos od susama i ljuti vasabi sos (nešto kao japanski ren).

Katsu može da se pravi i od kvalitetnih delova junetine i tada se naziva Gyukatsu – ali može da bude i od svinjetine i tada ga zovu Tonkatsu (neki ga prave i s piletinom). Osnovna razlika koja se odmah

primeti je da se tuna seče u dugačak pravilan pravougaonik, dok junetina, svinjetina ili piletina ostaju kao šnicle. Takođe, tuna je rolovana u nori algu i spanać, dok junetina i prasetina nisu.

Ovo znači da ako se uzme belo meso, svinjski file ili biftek, dakle najmekša mesa koja se najbrže spremaju – nema nikavog problema da se jelo od ovih mesa obogati algom i spanaćem na način na koji je rađena tuna. Nori algi ima u svakoj zdravoj hrani, a jelu će dati onu karakterističnu notu japanske kuhinje  – mada uvek možete da izostavite algu i meso spremite jednostavnijom metodom za Gykats ili Tonkatsu. Vaš izbor 🙂

Umesto u fritezi, jelo bez problema može da se spremi u rerni uz par fazona i fora koji će doprineti da pohovanje bude lepo kao kad se prži. Znači ovo je zdravija varijanta Katsu mesa – iz rerne. Jer najvažnija stvar za dobar Katsu nije to prženje, već ove dve stvari:

1. Upotreba japanskih panko mrvica koje se razlikuju od naših prezli. Panko mrvice su karakteristične za japansku kuhinju i to su prezle napravljene od sredine hleba – bele i nežne. Zameniće ih ekspandirani pirinač samleven u blenderu 🙂 Što se ekspandiranog pirinča tiče, 100 g košta 20-25 dinara i to znači da je on baš-onako-pristupačan sastojak.
2. Serviranje mesa uz sos koji je na bazi paradajza i mora da bude lepljiv, jak i ljut.  A za sos vam dajem recept!