Često se ljudi koji me ne poznaju dobro, pošteno iznenade kada shvate da jedem isto što i oni. Da za doručak jedem jaja na oko, da često kuvam domaću supu, da obožavam sarme i punjene paprike. Valjda zato što sam gastro bloger, deluje kao da jedem samo fensi stvari. Zato što sam gastro bloger čovek bi rekao da moje romantične večere izgledaju kao u najboljim fine dining restoranima…
Neka hrana je jednostavno seksi. Na primer smokva… I jagode u čokoladi. Svakako špargla, polu-sirovi biftek i morski plodovi. Takođe, i neki začini su seksi – naročito vanila, menta, šafran i čili. Čili ne opisujem tako samo zato što od ljutine papričica zablistaju oči, disajni putevi postanu prohodniji, a usne i jezik osetljiviji. On je i naučno dokazano uzbudljiv sastojak jela.
Jedan od omiljenih slanih kolača mi je ovaj zbog njegove jednostavnosti i dobrog ukusa. Međutim, ima još nešto u vezi njega.. Ako bih parafrazirala, meni stvarno sve srećne žene liče jedna na drugu, dok su one druge svaka na svoj način neponovljive i divne.. pravi kolačići dok ih neko ne naljuti. A taj neko je zna se ko. I to je tako u kom god veku, godišnjem dobu, kontinentu, državi, selu, gradu, dvorištu, pesmi, priči i mitu živele.
Postoje mnoge priče da je neko bio zaveden pripremljenom večerom, te da je određena hrana afrodizijak. Ne mogu se sasvim složiti sa tim: mene zavode pažnja i inteligentan smisao za humor, a ne dao Bog da moram da posežem za određenim namirnicama kako bih zavela/zadržala nekog bitnog i posebnog. Ili do sada nisam imala potrebu da se služim tim merama?
Izgled ume da zavara – ne sudite unapred! Oduvek sam se više radovala običnim, ali na neki način custom-izovanim znacima pažnje, nego onim klasičnim, manje-više ustaljenim u navikama svih nas. Ne zameram ja ništa klasici, naprotiv, i sama je koristim prema spoljašnjem svetu kad nemam bolju ideju, ali ne osećam potrebu da u krugu svojih najbližih razmenjujem takve pažnje.
Ušuškano veče. Kasna jesen je. Onaj ružnjikavi, mračni deo godine. Poslepodne se pretače u noć suviše rano. Pogled kroz prozor izaziva jezu. Skriveni duhovi tuge u meni se bude. Ako im dopustim, pobediće i skliznuću u onu melanholiju od koje već neko vreme bežim. Ali, ne dopuštam im ovaj put. Nasmešim se dok gledam u popodnevni mrak. Naziru se senke mog vrta koji drema. Lep je čak i ovih hladnih jesenih meseci. Iz kuhinje dopire miris tople, obećavajuće večere. Utešan miris nečeg domaćinskog, pikantnog, vatrenog. Nečeg što donosi utehu i toplinu u svakom obliku… Nečeg što ON sprema… Posle, činije u kojima su preostali tragovi vatrenog čilija stoje na stolu. Umotani u šareno, staro babino ćebe gledamo seriju. Naše veče… *** A ovaj čili ne bi bio tako pikantan i ukusan da nije bilo Gurman Chilito slatko-ljutog sosa. Moj čili nije bio previše ljut zbog klinaca. Ako volite BAŠ ljuto upotrebite Gurman Chilito opako ljuti sos. Izvor: http://mimiskingdom.com/